Katarina Marković

 

Rođena je pred kraj leta, 4. septembra 1980. godine. Život su joj podarili roditelji, dragi i dobri ljudi, Dušan i Mira, profesor filozofije i tehničar arhitekture. Oni imaju posebno mesto u njenom srcu i zahvalna im je na svemu što su učinili za nju.

Otvorenog je srca prema celom svetu, svim narodima, nezavisno od toga kojom religijom ili kulturom su obojeni. Kod ljudi najviše ceni dobru i toplu dušu. Teži jednostavnosti. Oduševljavaju je iskrenost i neposrednost. Priroda je inspiriše i nadahnjuje. U njoj pronalazi mir. Opčinjena je bojama, mirisima, zvukovima i oblicima koje priroda pruža. U stanju je da provede sate i dane u šetnji kroz šumu, istaživanju lekovitog bilja, osvajanju novih predela, posmatranju čudesnog životinskog sveta i vode, koja za nju ima poseban značaj. Veruje u Boga. Vera udružena sa ljubavlju i nadom, daju joj snagu da bolje spozna sebe i svet koji je okružuje, da voli i da bude voljena, da živi. Nastoji da se popravlja u svakom pogledu i da bude dobar čovek, da savlada vrhunske hrišćanske vrline praštanja i pokajanja.

Pomalo nemirnog duha, u mladosti je stalno bila u pokretu. Bavila se sportom, najviše se zadržala na omiljenoj odbojci.

Muzika zauzima veoma bitno mesto u njenom životu. Uživa u muzici iz različitih krajeva sveta. Uvek nešto pevuši za svoju dušu. Ritam je neodoljivo pokreće i uvek poziva na ples. Igrala je folklor i pohađala latino plesove. Od nedavno je ponosna članica fenomenalnog ženskog hora „Neume”, na čelu sa fanstastičnom i čudesnom ženom, dirigenticom Nadom, koja svojom neopisivom ljubavlju nadahnjuje i stvara magiju.

Kulinarstvo joj je naveća strast. Istinski uživa u čaroliji spremanja hrane začinjene ljubavlju za svoju porodicu i prijatelje. U tome pronalazi inspiraciju i ispoljava beskrajnu krativnost. Ni kuhinja veličine kuće joj ne bi bila dovoljna da zadovolji njene afinitete prema speremanju hrane.

Rano detinjstvo provela je u Kačarevu, predivnom mestašcu u Vojvodini, na jugu Banata. Spoj nepreglednog neba i beskrajne ravnice urezani su joj duboko u svest.

Imala je priliku da bude u bliskom dodiru sa prirodom, što danas ceni kao naveći kvalitet i nešto što je bitno uticalo na oblikovanje njene ličnosti. Nikada neće zaboraviti eksploziju mirisa na proleće, ukus zrelog voća, beskonačne igre sa drugarima iz ulice, divan komšiluk, najlepši poklon za peti rođendan, brata Nebojšu, dečaka predivnih krupnih očiju i toplog osmeha, kome je ona nadenula ime, baka Katu, pravu kućanicu koja je stvarala čaroliju od svega što je radila, spremajući najukusnija jela, pletući najdivnije džempere, pričajući najuzbudljivije priče, pružajući bezrezervnu ljubav i pažnju u svakom trenutku.

I danas nije sasvim sigurna da li je svačije detinjstvo tako nestvarno lepo ili je ona imala neverovatnu sreću da ga provede u ljubavi, radosti i blagostanju.

Sa deset godina seli se u srpsku prestonicu. Preseljenje u veliki grad i godine koje su usledile, oduzele su joj bezbrižnost koju je do tada osećala, ali su joj pružile nova iskustva i mnoge nezaboravne trenutke.

Stekla je najbolju drugaricu Branku. Osetila je magiju prvog poljubca. Uživala u gimnazijskim danima: izlascima, koncertima, pozorištu, putovanjima. Pronašla dobar posao. Završila informacione tehnologije. Zaljubila se do ušiju i udala za neodoljivog čoveka, beskrajno plemenitog i duhovitog. Postala je majka. Na svet je donela tri slatke, fine i vickaste devojčice, mamine anđele. Beograd je zavolela svim srcem. Danas ne bi bila ono što jeste da ga nije doživela.

Ali došlo je vreme rastati se i od tog nestvarnog grada. Opet je osetila zov prirode. Novi dom je pronašla u brdovitom predelu Šumadije, nadomak čarobnog i šumovitog Kosmaja, u seocetu neobičnog imena, Nemenikuće.

Sa svojom porodicom svila je gnezdašce u kojem beskrajno uživa. Stekla je predivne prijatelje koji joj mnogo znače. Otkrila je mnoga čarobna mesta u okolini, koja joj krepe dušu i telo. Malo joj je potrebno da se raduje: jedan lep sunčan dan, dečiji osmeh, crvukut ptica, zuj pčela, šum lišća, miris trave, dodir toplog vetra na obazima.

Pronašla je mir i polako joj se vraća bezbrižnost koju je osećala kao devojčica.