Danijela Marković

 

 

Rođena je  23. septembra 1976. godine u Beogradu.

Odrasla je u mestu Mali Popović sa  roditeljima, dve mlađe sestre, nanom, dekom i stricem.

Talenat i ljubav muzici otkrila je još kao mala devojčica. Sa šest godina od  deke dobija  prvu malu harmoniku. Bila je zelena i imala je neki poseban miris koji i danas pamti. Od toga dana se nije odvajala od nje. Nastupale su zajedno na školskim priredbama. Tokom tinejdžerskih dana, dok su vršnjaci slušali zabavnu muziku i đuskali, ona je uživala u narodnoj muzici. 

Rano detinjstvo joj je ostalo urezano u sećanju, pa čak i danas kad čuje pesmu “Snegovi beli opet veju”, obuzme je seta, za davno prošlim vremenima. Sećanja je vraćaju do tople sobe, u kojoj nana razvija kore za pitu od jabuka, dok ona kroz prozor posmatra sneg koji veje i pravi smetove. Na radiju već pomenuta pesma, a ona željno iscekuje svog deku da se pojavi na vratima, u crnom kaputu i sa šubarom. Radosno bi skakutala oko njega, grlila ga i skidala sneg sa šubare, dok je on u ruci držao kese prepune slatkiša za sestre i nju. 

Sa dvadeset godina stupila je u brak i od tog trenutka ima najlepše i najteže zanimanje na svetu. Danas kaže da je  ponosna majka dve devojke i dva dečaka. Oni su i svedoci da je prelep osećaj kad se odrasta uz pesmu svoje majke.

Na njihov nagovor, 2019. godine prijavljuje se na takmičenje u emisiji “Nikad nije kasno” gde ubrzo i nastupa. Od tog trenutka otvaraju se mnoga vrata  i hrabro kreće u ostvarivanje svojih snova. Narodna muzika joj je u krvi, ali voli i poštuje svaki muzički pravac.

Za sebe kaže da je pozitivna i duhovita osoba, uvek sa osmehom na licu i velikim smislom za šalu na sopstveni račun. Srećna je i ispunjena kada uspe da pomogne drugim ljudima i izmami im osmeh. Veruje u Boga, ljubav i da se dobro dobrim vraća.

Za svoju najveću manu smatra to što je previše osetjiva i emotivna. Rastuže je i rasplaču teške ljudske sudbine, naročito kad su deca u pitanju.

Kroz život uglavnom ide srcem, što smatra velikom greškom, ali kaže da drugačije ne ume. Ne funkcioniše u haosu i negativnosti. Ne podnosi rasprave i svađe. Smatra da je bolje biti u miru nego u pravu. Veliki je perfekcionista i sama sebi najveći i kritičar. Obožava životinje, posebno pse i mačke. Priroda je fascinira i opušta pa često sa porodicom provodi vreme na obližnjoj Avali.

Obožava vožnju, puni baterije dok  je za volanom, pa prijatelji često iz šale znaju da kažu : “Ko se sa Dacom nije vozio, taj ne zna šta je želja za životom.”

Svoje slobodno vreme voli da posveti izradi torti i kolača, pa često zna da obraduje drage ljude lepo dekorisanom tortom.

U svojoj blizini voli nasmejane, vedre, pozitivne i jednostavne osobe. Kod ljudi najviše ceni dobru dušu i plemenito srce. Ne voli nepristojne, zlobne, dvolične i sebične ljude, kao i one koji zloupotrebljavaju nečiju dobrotu.