Неуме.

Марија Бандић

Када лишће златасто бива, тамо, где се река Ибар разиграва са Моравом тихом где се спаја, у Краљево граду, крајем октобра, рођена је Марија.

Проходала је у Врњачкој Бањи, где је и живела. У Крушевцу је у вртић ишла, а да чита, пише и рачуна научила је у Основној школи ,,Јован Јовановић Змај`` у Стопањи, селу између Крушевца и Трстеника. Међутим, осми разред завршила је у једној београдској школи на Бановом Брду.

Марија је будући васпитач у предшколској установи. Поред књига из педагогија, дидактике и методика, Марија често држи цвеће и конац и иглу у рукама, јер она је и цвећарка и везиља. Љубав према цвећу цитира текстом светог Јустина Ћелијског За душом цвећа: ,,Цвеће – колико слатких тајни! Колико пријатних тајни! Када човеково сазнање проходи видљиве светове, поцрни од туге; а када се косне цвећа – заблиста, засија, зарадује се. Јер цвеће, то је радост за наше људско сазнање.``

А љубав према везу наследила је од баке Олге, која јој је једном преко ноћи сашила и извезла народну ношњу, а Марија је затим годинама народну ношњу и опанке носила и са поносом играла на различитим сценама широм Србије и планете као играч народних игара у Културно-уметничком друштву ,,Димитрије Туцовић``.

Поред поменуте љубави према педагогији, цвећу и везу, Марија је и појац. Када спомене црквено појање, она увек цитира реченицу из књиге Молитве на језеру, светог владике Николаја Велимировића: ,,Певачи, није главна ваша песма, но Господ што слуша.``

Сопранску интонацију Господи помилуј научила је најпре у хору при цркви светог Василија Острошког на Бањици у Београду. Своје знање у духовној музици проширила је и као полазник Студија за духовну музику Дивне Љубојевић у Ариљу, при манифестацији АРЛЕММ. Жељу за лепим и молитвеним тоном нашла је и у хору Alliluia под диригентском руком Милице Јелић (Радивојевић), где је била члан. Потом нова искуства и учења као појца, долазила су јој у сусрет када је постала део Певачког друштва Храма светог Саве. Испод куполе храма много је научила, између осталог и то да појац увек треба да пева изнутра forte (јако, молитвено, унутар себе), а piano (тихо, спокојно) тон да излази из њега.

Када сабере сва своја досад стечена знања, искуства и учења духовне музике, Марија каже да ништа од овога што има не би било да није имала око себе квалитетне диригенте. Како каже један од највећих музичких педагога Гвидо Аретински: ,,Ваши учитељи могу пустити ученике да сто година певају дан и ноћ и они неће без подучавања моћи извести нити једну једину антифону``. Сматра да све у животу што човек тка (ради) треба да везује конце за Небо. Највише у срцу свом воли Бога, своје родитеље, своја два брата, ближње своје, природу и животиње.