Неуме.

Катарина Марковић

Рођена је пред крај лета, 4. септембра 1980. године. Живот су јој подарили родитељи, драги и добри људи, Душан и Мира, професор филозофије и техничар архитектуре. Они имају посебно место у њеном срцу и захвална им је на свему што су учинили за њу.

Отвореног је срца према целом свету, свим народима, независно од тога којом религијом или културом су обојени. Код људи највише цени добру и топлу душу. Тежи једноставности. Одушевљавају је искреност и непосредност. Природа је инспирише и надахњује. У њој проналази мир. Опчињена је бојама, мирисима, звуковима и облицима које природа пружа. У стању је да проведе сате и дане у шетњи кроз шуму, истаживању лековитог биља, освајању нових предела, посматрању чудесног животинског света и воде, која за њу има посебан значај. Верује у Бога. Вера удружена са љубављу и надом, дају јој снагу да боље спозна себе и свет који је окружује, да воли и да буде вољена, да живи. Настоји да се поправља у сваком погледу и да буде добар човек, да савлада врхунске хришћанске врлине праштања и покајања.

Помало немирног духа, у младости је стално била у покрету. Бавила се спортом, највише се задржала на омиљеној одбојци.

Музика заузима веома битно место у њеном животу. Ужива у музици из различитих крајева света. Увек нешто певуши за своју душу. Ритам је неодољиво покреће и увек позива на плес. Играла је фолклор и похађала латино плесове. Од недавно је поносна чланица феноменалног женског хора „Неуме”, на челу са фанстастичном и чудесном женом, диригентицом Надом, која својом неописивом љубављу надахњује и ствара магију.

Кулинарство јој је навећа страст. Истински ужива у чаролији спремања хране зачињене љубављу за своју породицу и пријатеље. У томе проналази инспирацију и испољава бескрајну кративност. Ни кухиња величине куће јој не би била довољна да задовољи њене афинитете према сперемању хране.

Рано детињство провела је у Качареву, предивном месташцу у Војводини, на југу Баната. Спој непрегледног неба и бескрајне равнице урезани су јој дубоко у свест.

Имала је прилику да буде у блиском додиру са природом, што данас цени као навећи квалитет и нешто што је битно утицало на обликовање њене личности. Никада неће заборавити експлозију мириса на пролеће, укус зрелог воћа, бесконачне игре са другарима из улице, диван комшилук, најлепши поклон за пети рођендан, брата Небојшу, дечака предивних крупних очију и топлог осмеха, коме је она наденула име, бака Кату, праву кућаницу која је стварала чаролију од свега што је радила, спремајући најукуснија јела, плетући најдивније џемпере, причајући најузбудљивије приче, пружајући безрезервну љубав и пажњу у сваком тренутку.

И данас није сасвим сигурна да ли је свачије детињство тако нестварно лепо или је она имала невероватну срећу да га проведе у љубави, радости и благостању.

Са десет година сели се у српску престоницу. Пресељење у велики град и године које су уследиле, одузеле су јој безбрижност коју је до тада осећала, али су јој пружиле нова искуства и многе незаборавне тренутке.

Стекла је најбољу другарицу Бранку. Осетила је магију првог пољубца. Уживала у гимназијским данима: изласцима, концертима, позоришту, путовањима. Пронашла добар посао. Завршила информационе технологије. Заљубила се до ушију и удала за неодољивог човека, бескрајно племенитог и духовитог. Постала је мајка. На свет је донела три слатке, фине и вицкасте девојчице, мамине анђеле. Београд је заволела свим срцем. Данас не би била оно што јесте да га није доживела.

Али дошло је време растати се и од тог нестварног града. Опет је осетила зов природе. Нови дом је пронашла у брдовитом пределу Шумадије, надомак чаробног и шумовитог Космаја, у сеоцету необичног имена, Неменикуће.

Са својом породицом свила је гнездашце у којем бескрајно ужива. Стекла је предивне пријатеље који јој много значе. Открила је многа чаробна места у околини, која јој крепе душу и тело. Мало јој је потребно да се радује: један леп сунчан дан, дечији осмех, црвукут птица, зуј пчела, шум лишћа, мирис траве, додир топлог ветра на обазима.

Пронашла је мир и полако јој се враћа безбрижност коју је осећала као девојчица.