Неуме.

Анета Петровић

Рођена је у Београду 21. јула 1979. године, на празник ― Светог Прокопија. Завршила је средњу економску школу, а желела да буде медицинска сестра. Утеху је нашла у закључку да сестра може бити свима око себе.

Удата је. Има сина. А син има муку да јој докаже како коначно треба да одрасте и схвати да ни он више није дете, а камоли она. Нема неки посебан хоби. Воли да иде у цркву, да посећује манастире и буде у друштву добрих људи. На хор је кренула ради стицања новог искуства и не би ли научила црквено појање. Хор јој је донео многе лепе тренутке, а све чланице хора доживљава као најрођеније. Нема нека посебна очекивања од хора, нека буде воља божја. Захвална је диригенткињи на труду и стрпљењу с којим приступа свим чланицама, у жељи да их мотивише и наведе да превазилазе саме себе.

Њен мото је: „Помози свима, свакоме баш, свакоме коме је помоћ, па макар то била и лепа реч, потребна.“ А њен рецепт за срећу је: „Смири се и све ће се око тебе смирити“. Средство за смирење препознала је на хорским пробама: музика и певање делују умирујуће.